Vidim vas i dolazim po Vase Duse,da odmore
Ko,kada,kome je trebalo?
Jesam li i ja deo Vase sudbine proklete..?
Nee,nema ruznih delova.
Evo leptira na mom dlanu.
Eno neba..
Pitam se da li i on gleda gore..Stemi li,ili ceka..
I cekanjem znas,ali ne vidis.
Gledam se u ogledalo.
I nije istina TO !
Da mi je samo da vidim bez ociju..Onda bih osecala..
Svi bi Vi osecali,sto padate.
I ne znate za to..
Je li lepo da se ne javite ??
Nece se ni vama javiti.
Plakacete..
A cemu to?
Vi i ne znate.
Ali,daleko od toga da ne osecate.
SVi ste savrseno skrojeni.
Udubljeni u svoje ideje i misli,
duboko uvereni da drugi svet,sem ovog :ne postoji..
I rekose mi one dve zene da budem sigurna da jednog dana :

Znacete..

Nikada nece biti kasno Bogu.
Bogu jedinome,koji ceka beskrajno..
Place za Vama,i sa Vama.
Besramni ste.
I ja sam.
Besramna ,jer me udaljavate,
besramni,jer ste sigurni u nistavilo..
a Bog place,i smeje vam se..
Evo,i cvece je uVenulo . . .
A Dan Osvanuo.

Daj Mi srce da idem pravo

Nista mi nije ostavljeno na dlanu..Sve tamno..Hajde,slepac...Neka se bori za Svetlost..Mnogo cekanja,nadanja,boli.I opet ,dodjemo do tacke kada se sve ponavlja...
Hajde,neka mi neko pruzi ruku..ALi kada je najteze,bicu sama..I tako svi..
Teskoca..LJudi cesto misle da boli ,ako je tesko..Ali,NE!!
On mi je dao da propatim,i naucim,ali Ni u Jednom trenutku nije mi oduzeo Svoju Svetlost,Srce,Blazenstvo..Bila sam ga svesna..A moja ljubav..Ona raste za njega svesno..Raste neograniceno..Treba Mi.
Pomislim 'Volela bih da sam Izabrana' ,i on hrli ka meni da mi Podari Izabranost..
To je Moj Svet,Moja Ljubav,I moje SVE..
Gradim Mu Hram Vecni u Svom Srcu i neka tu ostane,zajedno sa svime sto sam prosla i sto me ocekuje..Da zajedno Idemo napred,i nazadujemo..
Neka Me voli,Jer Moja ljubav nece prestati..
Nema davanja i uzimanja..Cista Ljubav..Bozanska ljubav...
A ono sto je najlepse..Uopste se ne opisuje..Nema razmisljanja..Nema reci..
Daj Mi Srce da Idem pravo..

-Smejem se,smejem,smejem..
Sta je to?Bol?
-Smejem se ,smejem,smejem.
Poznato mi je ovo: tuga..
-Smejem se smejem,smejem.

Hocu da smetnem s uma da smo svi odvojeni rodjeni..
-Smejem se,smejem,smejem.
Zelim da udahnem duboko,i..
-Smejem se ,smejem,smejem.
Zelim da zmureci idem napred,i..
-Smejem se ,smejem,smejem.

Volim te.
Skloni se.
-Smejem se,smejem,smejem.
A da dodjem veceras?
Zauzeta sam.
-Smejem se smejem,smejem.
Obecavam,samo mi daj.
Ocekujem.
-Smejem se , smejem,smejem..

I sta god svet radio,ja cu se smejati,ne trazeci razlog,ni sudbinu svoju medju nhjihovim..
I..dacu sve..Samo mi Osmeh ne dirajte!!

Suza radosnica

Ne znam vise da odgovaram na pitanja..
Zaboravila sam da cutim.
Osecam kako se klanjam,
i na horizontu mi se novi lik pojavljuje.
Dajte da ga prigrlim.
Samo cutim.
Jos cutim.
Zauvek cutim.
Ko ce znati da li je to strast ili navika..
Ja ne znam.
Cak ni ako je sudjeno.
Necu da mi vreme odleti,kao jesen.
Jesen leti.
Leti.
Koliko jos ,hajde ..da znam.
Jesam li ja mudrac na kamenu.
Je li mi kora sasusena i izborana..
Moram li da se nadam?
Necu da odgovaram.
Nemam kome,i nemam za sta.

Cesto se pitamo postoji li Bog,i kako se manifestuje..

Na zemaljskoj kugli ima mnogo religija..
Ljudi se bore ni oko cega.Bog je samo jedan,i vecan je.
Kad bi se svako samo malo potrudio da ga oseti u sebi.Onda ne bi bilo gladi,ni siromastva,ne bi trazili tamo gde je prazno..Sve bi nam vec bilo dano.
Ponekad nam je tesko,i ne znamo kome da se okrenemo,sta da uradimo.
A kako bi bilo da zaronimo u svoje srce,i otkrijemo blago,vecnost,Mir ,i Ljubav.
Neko me je tome naucio,i beskrajno sam Mu zahvalna..
Nije sve u vidljivom,i nije sve providno..
Sastavite ruke..Tu pocinje Vas Put...

Majka i dete

Posmatram Pikasovu tvorevinu,i divim se.
Sudim sebi,jer ne umem ovako.Ali,ova je divna.
Kakav je osecaj drzati svoje dete u rukama ??
Prigrliti svoju radost,milinu..
Pridjem tako kolicima,i zagledam se u bebu..Vidi ochice.
A tek ruke,malene,i stopala njegova.
Volela bih da mogu da zagrlim sve trudnice ovog sveta,i da znaju da su posebne.
Dete je cisto.Ono ne zna za tugu,patnju,bol.
Zasto se svi ne prepustimo..?Zasto svi ne budemo deca na jedan dan..Svet bi bio laksi,i podnosljiviji.Samo sa osmehom.Sa verom u Boga,i ispruzenim rukama,da se nadjemo.
Jos jednom da je pogledam.I da mi ostane tu srce,sa Njegovim talentom,i Njenom ljubavlju.A dete kao lotos.

Majka i dete..

Ko?

Ja kazem..
Mogla sam cutati,
ali nisam.
Mogla sam da te razumem,
probala sam.
Mogla sam da ozivim svoj san,
probudih se.
Mogla sam da zaboravim,
onda se upoznah..

:))

Priroda je nase blago.Hajde da je cuvamo!!!

P.S.

Ne ..Ovoga puta te ne vidim na sebi.
Ne osecam tvoj trag. Jer ostavljen je.
I ne boli me sto nisi tu.Tvoje odsustvo nista ne menja.

Bilo bi isto i da te poznajem.
Koliko si mi puta rekao da znas?
Je li ono kisa napolju,
ili se to u meni samoj zbiva?!
Ja cu ti se nasmesiti i kada se vratis.
Vremena puna boja,a nema nas.
Jeste.
I kada pogledam da si nestao sa danom,
ja se nimalo ne obeshrabrujem.
Znam da doci ce novi ...
Ti samo budi tu..